FACETWITTING
"Zapratila" i ja jednu društvenu mrežu, da ne budem izvan baš svih "kulturnih" dogadjanja. U to ime sam umesto Facebook-a odabrala Twitter. Činilo mi se da je ova prva više za privatno druženje, a ja takva druženja praktikujem isključivo u svoja četiri zida, po onoj staroj- oči u oči. Odabrah Twitter da se priključim ljudima čije teme bi mogle biti meni lično interesantne, eventualno da dobijem inspiraciju za neke nove škrabotine. Kad ja tamo, a ono...medjutim.
Po mom skromnom mišljenju, ceo sistem funkcioniše kad prepev iz čuvene pesme Pink Floyd-a "Another Brick in the Wall". Možete, naravno, učestvovati u razgovoru-bolje reći razgovarati sami sa sobom-jer vam niko od dotičnih "sagovornika" neće odgovoriti. Vrlo su škrti kada treba da daju malo srce onima koji nisu u samom jezgru dešavanja, ili bar u krugu "dvojke". Sa druge strane svakodnevno putem mail-a dobijate sugestije tipa: kako da se bolje socijallizujete, kako da doprete do istomošljenika, kako da potražite prijatelje...Ponavljam, NE TRAŽIM PRIJATELJE IMAM IH DOVOLJNO. Moram da izdvojim, već drugi put u mojim tekstovima, g-dju Isidoru Bjelicu. Ona u svoj svojoj nedaći nadje vremena i živaca da odgovori baš svakome. I čuvenim VIP-ovcama i kozama, kao i nama sitnoj boraniji. Boranija ili buranija nikad nisam sigurna šta je ispravno.
Sve u svemu, ostaću još malo prisutna. Neki komentari nekih dragih ljudi me zasmejavaju, ali ne previše. Eto ne moram da brinem da ću dobiti bore oko usana i očiju pre vremena, za facelifting para nema. Barem ću još malo da iritiram svojim komentarima njihove preuzvišenosti. Da mogu da im budem kuma, zvali bi se Walling. Može i bez duplog W. I bez dva L.
