GLAD
Na naslovnim stranama vidjenijih časopisa kod nas a i u svetu, najviše stranica je posvećeno njenom veličanstvu - dijeti. Jedite povrće sa vlaknima, ne nikako ništa belo (stvarno mislim na belo brašno i šećer, u protivnom bi ih podržala). Onda se naježim kad na prvoj strani dnevnih novina pročitam o broju gladne dece u Srbiji. Kako bi tu mogao da se pronadje neki kompromis? Na primer da svi oni koji mogu dooobro na napune svoje frižidrere, a ne žele da sidju sa pravog puta, napune stomake gladnima. Bilo bi to dobro i za jedne i za druge. Drugima ne smeta hrana sa puno masti, proteina i ugljenih hidrata, naprotiv-željni su je. Slatkiše verovatno vide samo o praznicima, kada svi nešto dele. Šta sa preostalih sitnih tri-stotinak dana u godini?
Ništa bolje nije ni u bolnicama. Ne želim da povredim nikoga kome je draga osoba hospitalizovana. U zavisnosti od bolesti podelila bi bolesnike na one koji zaista moraju da paze na ishranu, i na manje problematične koji moraju tamo da provedu par dani zarad nekih ispitivanja. Mišljenja sam da uglavnom svi jedu istu hranu. Rodbina mora dobro da zapne, da kupuje okolo ili donosi šerpice od kuće kao da se nalaze u crno-belom filmu iz 1946.god. Verovatno dodju u situaciju da pomisle kako će bolesnik da "umre" od gladi.
Kad bi svi oni koji imaju a ne haju, dali po malo onima što nemaju-kojih je sve više, sigurno bi se mnogo bolje osećali i jedni i drugi.
Ali to je već utopija, u kojoj bi se verovatno utopili. (Dalje)
