Ne okreci se sine

Da li je trenutno u našoj  lepoj, oživljen strah od povratka u devedesete? Da li trenutno najjača politička frakcija koristi vešto momemat puštanja nekada omiljenog im rukovodioca? Šta znači pojava maloletnog unuka pokojnog Slobodana, Marka Miloševića na predizbornom skupu SPS-a?  Sa najavom da će mali Marko po uzoru na dedu upisati pravo, mašta ljudi, (govorim o kritičnoj masi koja se oslanja isključivo na gledanje televizija sa nacionalnom frekvencijom koji emituju program „24 časa sa SNS-om“) uveliko je zagolicana.

Sa druge strane u svojim bombastičnim izjavama vodja radikala vojvoda Šešelj, ne prestaje da plaši sve u regionu, a tako i nas koji ne spadamo u kritičnu masu.  Zaustaviće dalje prodavanje Srbije strancima – nešto novija izjava koja konačno nema veze sa hrvatskom predsednicom. Odgovara svima onima, (kritična masa koja je najviše protiv priključivanja EU, i NATO-u) naročito nakon martovskih oživljavanja starih rana. Najviše se definitivno  i veoma zasluženo bljuje vatra po Nato-u (čitaj „svima“ koji nisu Srbi), u sećanje na bombardovanje 1999.god., uz koju se uspešno pridodaje i malo starija ali nikad prevazidjena parola :“Bolje rat nego pakt“, kao za inat u produžetku marta meseca. Da zlo bude veće, nikad se više nije govorilo, bar na društvenim mrežama,  o 6. Aprilu 1941.god., ovoga puta i u skladu sa trenutnim dešavanjima upućena uglavnom na račun Nemačke uredno zapržena bombardovanjem saveznika 1945.god.

Niko ne misli da se neki datumi trebaju zaboraviti – naprotiv. Obeležavanje teških momenata, polaganje venaca žrtvama, generalno, obnavljanje istorije je normalna stvar. Očigledno postaje nenormalna isključivo kada krenu političke kampanje, pa umesto da se pomenuti datumi  obeleže tiho i dostojanstveno u slavu nevinih žrtava iliti kolateralne štete, odjednom na sve strane diže se i kuka i motika sa neizbežnim govorom mržnje prema svima. Mržnja ide dotle da mnogima nije žao zbog eksplozije u Briselu, jer zaboga u Briselu je sedište NATO-a, pa koga briga što je poginula neka žena iz Perua koja se slučajno tu zatekla?

Vučić poručuje :“Glasajte za budućnost“, što je u njegovom slučaju kontradiktorno sa njegovom prošlošću, koju ona kritična masa sa početka odmah gura pod tepih, a uzbunjuju se duhovi takozvanih analitičara, onih čiji je posao da čitaju izmedju redova. U predizbornim spotovima velki broj VIP državljana koji izazivaju kod većeg dela gradjana u prvom momentu šok a nakon toga logično pitanje – šta će oni u spotu vladajuće partije? SNS očigledno igra na kartu da će kritična masa razmišljati po sistemu –kud svi tu i kilavi Rajko. Obzirom na poprilično negativnu reakciju koju je izazvao Svetislav Bule Goncić, plasira se švedski sto – ako mislite da je samo Goncić uz nas, grdno se varate. Kao da to nije dovoljno, da stave „tačku na i“ snima se i spot sa premijerom lično.

Ova fascinantna trojka ne prestaje sa iznenadjenjima, naročito nakon  skandloznog skandiranja pripadnika SPS-a, uzvikujući čuvenu, sad već otrcanu – Vučiću p.....!. od koje se glavešine ogradjuju, ali je Nebojša iz Beograda Stefanović uredno izbacuje u prvi plan sa izjavom tipa – toliko o lojalnosti Ivice Dačića. Da vas podsetim, ova trojka uspešno u bilo kom obliku ili koaliciji već dvadesetak godina uspešno ne silazi sa vladajuće pozicije.

Za to vreme opozicija izgleda kao da juri svoj rep. Neko samouveren u pobedu do te mere da pruža na tacni izbore nakon samo dve godine, njih zatiče nespretne i nespremne. To nije bilo ono što su očekivali. Možda se najbolje snašao Borko Stefanović, koji obećava sirotinji udar na bogate. Šta sirotinja želi da čuje nego da će neko da uzima od bogatih? Možda deo sa povećanjem poreza za bogataše nisu najbolje razumeli, jer to svakako neće podeliti siromašnima. Jeste promenio ime, ali ne zove se Robin Hud. Sklanjanje ljudi sa izmišljenih radnih mesta je odličan zahvat. Elem to nije obećanje nezaposlenima da će doći do posla. Eventualno ako razmišlja o programu bolje socijalne i zdravstvene politike novcem koji izbije iz džepa bogatim utajivačima poreza.

Dok se Nova, SDS i DS stalno vraćaju na to da ne želimo povratak u devedesete, nije potrebno nikog specijalno citirati poruke su uglavnom iste, Dačiću dolazi hladan tuš u Gračanici sa transparentom:“Nemamo Miljacku, kofer ste već uzeli“. Što  je donekle istina, a i ne ide da u ovolikim problemima koji se sa godinama nagomilavaju neko misli samo na pevanje. Što ne ode u pevače a ne u političare – dobra zarada je na oba radna mesta.

Narod sludjen, ne zna gde će i za koga će, gladni su. Javno su gladni – na mitingu SNS-a su gladni. Nije čudno što se ljudi plaše povratka u devedesete, sve ovo samo na to i liči. Glad, strah i korak unazad, na našu nesreću,  odličan su šlagvort  za sve liste pred predstojeće nam izbore. Ko i ovo preživi, stvarno je Srbin.