Ne okreci se sine

Šta reći? Rezultati, reklo bi se očekivani – možda ne baš toliko – ali suma-sumarum, izvolte. Niko nije kriv i svi su krivi. Konferencija za štampu iz štaba SNS prošla je bez osmeha!? Kad se neko smešio kad je u pitanju odnos Vučić – novinari? Ili Vučić uopšteno? On stalno ponavlja da se malo ili nikad ne smeje, ali izgleda da mu baš ne veruju. Mnogi optimisti tvrde da je osvojio pirovu pobedu, neću da im kvarim doživljaj. Pirova ili ne, pobeda jeste, i to ubedljiva. Krivci? Oni što koje-kude uzvikuju parole protiv istih, a na izbore ne izadju da ne pokisnu. Prestonica,  skoro redovna pojava, najmanja izlaznost. Dobro im je ? Nije sigurno, i mi smo u prestonici i znamo kako se živi. Vračar se izvuče, ali generalno znamo ko i kako tamo obitava. Da li je bilo glasanja pod pritiskom gubitka posla- bojim se da će ta ideja ostati samo kao „teorija zavere“ koju će obelodaniti odprilike u istom terminu kad bude emisija „Ko je stvarno ubio Kenedija?“  u narednoj sezoni „X-files-a“. Možda će upravo Molder i Skali da obelodane ko je zapravo ubio onu jadnu, i mrtvu izmrcvarenu pevačicu.

Sem naroda koji je generalno najkrivlji za sve, mislim da sebi mogu da dam za pravo da okrivim i opoziciju, koja je sve vreme predizborne kampanje bila u maniru – vrati mi moje krpice – te tako uredno minirala sama sebe, u momentu velike šanse za  „come back“.  Samouverenost za koju nisu imali nikakvu podlogu, obećanja odavno saslušana – ništa novo – ne može biti recept za: nepismene, polupismene, izrabljene, izmučene. Doduše prelaz cenzusa ispade prema mnogima inat što su ih toliko napadali. Glasanje iz inata može ući u Top 5 glupih razloga zašto ići na glasanje. Najveće razočarenje verovatno trpi Borko – Levica, ako ne vrati staro ime. Pobednik iz offsajda  - Radulović DJB. Radulović je verovatno pobedio u ime i za račun celokupne opozicije ni kriv ni dužan. Za budućnost mu predvidjam i dalji rast, vreme će pokazati da li sam u pravu. Šešelj nije zadovoljan??? Pa on je super prošao u odnosu na druge. Šta je mislio – ako se po net-u smeju njegovim duhovitim opaskama da će svi pohrliti da mu daju glasove sa kojima bi bio u egalu sa SNS-om? Svašta – jedini koga on može još da „pokopa“ je marginalni predsednik Toma, koji se verovatno sve vreme od kad je na toj funkciji  i sam pita što mu je sve ovo trebalo? Jedva čeka nove predsedničke izbore na kojima ima manje šanse da ponovo dobije mandat, nego koliko rakija koju proizvodi ima alkoholnih promila. Dijaspora je „odlično“ glasala, da ne kažem glasovala, realno oni mogu kako hoće, šta ih briga?

Od onolike salauke oko novog spota tj. teksta Beogradskog Sindikata – 1,2,3 miliona pregleda – osta samo slika bez tona. Ipak se spot gleda u kući, pa udri da ceo komšiluk čuje, ali nikako nemoj dizati guzu iz fotelje po onako lošem vremenu. Ima ih, i svaka im čast, koji su ne mareći za potop koji je bio neumoljiv tokom celoga dana uradili nešto, pa makar i lokalno – Lokani front Kraljevo. Jesu pokisli ali ne od bedaka kao mi Beogradjani, već od izlaska i borbe za svoje mesto pod suncem. I to treba zaslužiti gospodo.

Dok još koji dan variraju procenti i promili koji su jednako mali kao i rast dohotka, budžeta ili čega ono još beše – a da, bruto proizvoda – možda nekom pametnom sine sijalica o nekoj vrsti ujedinjenja, jer nema veze za koga ste – znate da tas na vagi treba da bude u nekoj vrsti ravnoteže. Ne valja kad jedan mnogo vuče na dole. Tako nastaje jednoumlje, a istorija je pokazala koliko je naroda i nacija stradalo upravo iz ovog razloga.

U medjuvremenu, moj Top 1 prethodne nedelje je: Mi imamo svoga Boga. Ime mu je - nije Vučić, već  je stvarno Bodiroga, sa otvorenim odgovorom upućenom g. Čoviću- „Zabrinuo bih se da me je takav čovek pohvalio. Čovek koji je zalutao u košarku, računajući da će okružen košarkašima imati čistiju biografiju. Čovek koji je uništavao i uništava srpsku košarku. Besmisleno je da o košarci polemišem sa čovekom koji nema zaštićenog svedoka da je radio fizičko - ocenio je Bodiroga, a zatim nastavio "paljbu":

- Znate, iz srpske košarke su oterane i prognane legende kao što su Ratko Radovanović, Zoran Slavnić, Žarko Varajić, Zoran Savić, Dražen Dalipagić, Goran Grbović... Da bi ovakvi ljudi mešetarili. Uostalom, neki pametni ljudi su davno dali dijagnozu za njega. Čovek koji je perfidan, pokvaren, lažljiv, bolesno ambiciozan i beskrupulozan - poručio je Bodiroga.“

Kad nemamo ništa normalnije, saslušajmo bar one koji su za svoje karijere želeli jedino da podignu svoju zemlju na pijedestal  koji možda deo naroda ne zaslužuje, ali Srbija svakako nije za to kriva. Krivi smo mi, što smo je izdali toliko puta do sad pa i 24.04., na lepi praznik Cveti.