Ne okreci se sine

Prodje još jedna godina. Po čemu ćete je pamtiti? Jedine lepe trenutke, a verujem i većina od vas, provela sam sama sa sobom i najužim krugom - začaranim - porodice i prijatelja. Sve izvan tog kruga (sem blistavih sportskih momenata) je bilo gorko i teško za svariti. Još uvek najteži utisak ostavljaju slike izbeglica - samo što više nisam sigurna da li da pomažem ili da se od njih sklanjam - što zavisi od toga koliko na svakog od nas utiču mediji. Generalno nisu u malom broju slučajeva pomogli da se mnogima odmogne. Onda dolazi na red večno pitanje od pamtiveka do dan-danas isto:Zašto ovoliki narod, i u čije ime ratuje? Istorijski gledano, religija uvek nekako beše jedan od glavnih razloga mnogih ratnih patnji. Nisam previše načitana što se biblije tiče, ali deset zapovesti znam, i toga se pridržavam. Problem je izgleda u tome što dve trećine populacije verovatno napamet zna iste zapovesti ali ih se pridržava samo kada im je od koristi. Upravo najviše takvih vernika je u najvećem broju nedeljom u crkvi. Jedno vreme sam i ja išla, pa pošto je ovo mala varoš i sve se zna, gledajući ko dolazi, ja sam odustala. Ne želim da budem u tom društvu. Ispada da crkvu trenutno posećuju najviše oni koji imaju mnogo da okaju. Od šeste zapovesti pa naniže, mogli bi da se upišu u svaku. Definitivno se najviše zlorabi deseta, jer očigledno mnogima nije po volji kako su preraspodeljeni razni prirodni resursi - veoma dragoceni - u vidu nafte, zlata, dijamanata, prirodnog gasa itd. Nekada davno je postojalo nešto što se zvalo robno-novčana razmena. Izgleda da su svi rešili da zanemare taj termin, pa da po sistemu - ko je jači njegovo je - dolaze na tudje, ruše, otimaju i ubijaju. Može se slobodno reći da Cezarova čuvena:"Veni, vidi, vici" postaje najomiljenija fraza, čak je danas popularnija nego u njegovo vreme. Istorija se stalno ponavlja, tužno je samo što niko iz nje ne sagledava količinu loših posledica. Došli divlji, oterali pitome. Bliski istok gori, Afrika zbog bolesti  i gladi ostade - kao i uvek - negde tamo, gde se nikoga ne tiče, Australijanci i Novozelandjani mogu slobodno da pevaju: "Ma boli me uvo za sve, ja imam svoje sne", Ameri i Rusi odmeravaju snage i dogovaraju se šta će kome i zbog čega. A mi Evropejci, satkani od najstarijih civilizacija, kako se u celoj zbrci ponašamo? Potpuno necivilizovano, naravno. Dižemo zidove, ogradjujemo se žicama kao u stara dobra vremena. Veliki utrošak novca, resursa i radne snage koji neće rešiti nijedan problem. Kad smo se već dotakli religije, ja mislim da je najrealnija ona staroegipatska  - par pitanja kada dodje vreme da idete u raj ili pakao. Ima ih više, ali sigurno je najvažnije:"Koliko si voleo ljude?" Na ovo pitanje mnogi bi se mogli lako izvući, da nije sledećeg:"Koliko su ljudi voleli tebe?" Tu su verovatno mnogi pali na ispitu, kako su padali onda tako padaju i danas. Ne treba se mnogo opterećivati ovako teškim pitanima, dovoljno je teško i bez toga. Najvažnije je ono što vam je u glavi i u grudima. Ako taj mehanizam dobro funkcioniše, biće sve u redu. Kad jednom odemo da nas se prisećaju sa osmehom na usnama, to je velika stvar. Generalna