Ne okreci se sine

Svaki korak koji napravimo ostavlja trag. Naši tragovi su kao otisci prstiju - jedinstveni. Mogu da se shvate kao stameni i čvrsti, nevidljivi i nesigurni,vojmički žestoki ili baletski lagani - može se nabrajati u nedogled. Svako od nas sigurno zna kakav trag iza sebe ostavlja. Kvantitativno, ostavljamo ih mnogo i svukuda. Kvalitativno - teško da iko razmišlja o toj varijanti. Ona je upravo najvažnija. Koliko ste puta pomislili kako ćete od sutra okrenuti novi list, pa da sve što ste do tada uradili nije bitno? Naši tragovi nisu loš domaći zadatak koji se može obrisati jednim potezom gumice. Hteli mi to ili ne, naši tragovi prate nas zauvek. Zavidim onima koji su zadovoljni svakim svojim korakom koji su napravili. Ako se mi s vremena na vreme okrenemo da pogledamo šta ostaje iza, sigurno postoji još neko ko pomno prati naše korake. Oni ne treba da vas brinu. To znači da im značite. Posmatrajte i vi one sa kojima idete bilo kuda - na posao, u šetnju, na kafu... Da li koračaju ubrzano do vas, ili im se noge vuku kao da nose bukagije na robiji. Iza načina nečijeg hodanja može vam se otvoriti čitav novi svet, ako ste voljni da počnete da se bavite proučavanjem tragova. Ljudi koji se nikad ne osvrnu da pogledaju svoje a još manje tudje korake možemo staviti u isti koš: nadobudni, sebični, iracionalni ili previše racionalni, narcisoidni pa čak i skloni ezoteriji - platiće nekom šarlatanu da im pročita koji je njihov sledeći korak. Ne treba nam niko da bi u našim tragovima prepoznali šta smo dobro ili loše uradili - ostaju urezani u sećanja. Zovu se tragovi u duši. U glavi svakoga od nas postoji hard disk koji uredno i bez emocija beleži sve što radimo i šta nam rade. Podatke ne možete obrisati ni restartovati. Proći će dve, pet, deset godina i onda će kao grom iz vedra neba neka smešna sitnica da vas podseti na deo prošlosti za koji ste mislili da je završen, pa će da vam uploud-uje sve što ste tako uredno počistili pod tepih. Nema razloga da se sami pred sobom stidite - sigurno i sasvim mala deca znaju razliku izmedju dobrog i lošeg - sve drugo je stvar izbora. Ako ste u nekom trenutku i izabrali pogrešno, nikako taj trag nemojte brisati. Pamtite ga i sećajte se posledica. Pametnima je i jedan pogrešan korak dovoljan. Zato i postoji izreka:"Blago ludima". Nemojte mnogo mladjima stalno popovati o njihovim budućim koracima, padaće i ustajati kao i svi ostali. To što klimaju glavom ne znači da vas čuju, a još manje da vam veruju. A u eri opšte globalizacije i takozvanog tagovanja, svakako se dosta o svima i čuje i zna. Zato je onaj hard disk u glavi dobra stvar. On je samo vaš, i samo vi možete da udjete u njega i prebrišete prašinu sa svojih tragova. Ulazite u taj lavirint na svoju odgovornost, ali pronaći ćete put do sebe i biće vam bolje. Prošlost ne možete da obrišete, ali možete sa njom da raščistite račune - tako se počinje iznova. I ne treba previše da se rukovodite izrekama da je veličina u praštanju, ko vas kamenom vi njega još većim (hlebom), ima sve više ljudi koji to ne zaslužuju. Oni koji prate vaše tragove sigurno će vas pronaći - to je jednostavno sudbina.Generalna