Ne okreci se sine

U cilju sprečavanja neizmernih troškova koje u poslednje vreme trpim od svoje lepše polovine, rešen sam da je ponovo udam ali za nekog drugog - vrlo povoljno.

Relativno kratko smo zajedno, vrlo je uredna, vredna i okretna. Uvek joj kosa ofarbana, našminkana je do bola, cipelice i čizmice najjače i najskuplje. Dosta sam lično ulagao u nju, sasvim namerno, ali sam u poslednje vreme primetio da je počela vrlo vešto i na kvarno da mi izvalači i zadnji dinar iz kuće. To joj je zapravo i jedina mana - biće da je sponzoruša. Namirisana je nevidjeno. Svake nedelje dobija novi parfem. Kada je izvedem u šetnju moram kao obuzet nekom fobijom stalno da gledam ko je merka. Umoran sam od svega toga. Ne mogu da je odvedem u bioskop, restoran ili ne daj bože na fudbalsku utakmicu. Oko mene samo kibiceri - kakav je bre ovo narod? Uopšte ih ne razumem. Čim vide nešto lepo pored nekog drugog, nek se bolje pretvara u kerbera da brani svoje, ili nek se spremi za dobre batine. Ja baš i nisam neki mišićav tip. Pre sam mušičav.

I mnogo je mljadja od mene. Razlika u godinama je naša najveća prepreka. Ona može da skakuće veselo od jutra do večeri, pa i noću. Ja taj tempo više ne mogu da izdržim - stigle me godine, novčanik sve tanji. Neka se jave isključivo mladi, izdržljivi, platežni, jer njene godišnje dorade i održavanje koštaju djavo-i-po. Mene su dovele do prosjačkog štapa. Mladost se sada više održava nego starine. Nisam vam samo rekao njeno ime - a ima mnogo lepo ime - zove se Mercedes Twin Turbo V8.

Zainteresovani zovite na 064xxxxxxx, ali od nedelje, hoću da je gledam bar još nedelju dana, dok joj ne istekne registracija.

PS: Bez obzira na sve mane, duša me boli što moram da je dam drugome. Nesretni Selja.