Ne okreci se sine

 

Šta reći? Rezultati, reklo bi se očekivani – možda ne baš toliko – ali suma-sumarum, izvolte. Niko nije kriv i svi su krivi. Konferencija za štampu iz štaba SNS prošla je bez osmeha!? Kad se neko smešio kad je u pitanju odnos Vučić – novinari? Ili Vučić uopšteno? On stalno ponavlja da se malo ili nikad ne smeje, ali izgleda da mu baš ne veruju. Mnogi optimisti tvrde da je osvojio pirovu pobedu, neću da im kvarim doživljaj. Pirova ili ne, pobeda jeste, i to ubedljiva. Krivci? Oni što koje-kude uzvikuju parole protiv istih, a na izbore ne izadju da ne pokisnu. Prestonica,  skoro redovna pojava, najmanja izlaznost. Dobro im je ? Nije sigurno, i mi smo u prestonici i znamo kako se živi. Vračar se izvuče, ali generalno znamo ko i kako tamo obitava. Da li je bilo glasanja pod pritiskom gubitka posla- bojim se da će ta ideja ostati samo kao „teorija zavere“ koju će obelodaniti odprilike u istom terminu kad bude emisija „Ko je stvarno ubio Kenedija?“  u narednoj sezoni „X-files-a“. Možda će upravo Molder i Skali da obelodane ko je zapravo ubio onu jadnu, i mrtvu izmrcvarenu pevačicu.

Sem naroda koji je generalno najkrivlji za sve, mislim da sebi mogu da dam za pravo da okrivim i opoziciju, koja je sve vreme predizborne kampanje bila u maniru – vrati mi moje krpice – te tako uredno minirala sama sebe, u momentu velike šanse za  „come back“.  Samouverenost za koju nisu imali nikakvu podlogu, obećanja odavno saslušana – ništa novo – ne može biti recept za: nepismene, polupismene, izrabljene, izmučene. Doduše prelaz cenzusa ispade prema mnogima inat što su ih toliko napadali. Glasanje iz inata može ući u Top 5 glupih razloga zašto ići na glasanje. Najveće razočarenje verovatno trpi Borko – Levica, ako ne vrati staro ime. Pobednik iz offsajda  - Radulović DJB. Radulović je verovatno pobedio u ime i za račun celokupne opozicije ni kriv ni dužan. Za budućnost mu predvidjam i dalji rast, vreme će pokazati da li sam u pravu. Šešelj nije zadovoljan??? Pa on je super prošao u odnosu na druge. Šta je mislio – ako se po net-u smeju njegovim duhovitim opaskama da će svi pohrliti da mu daju glasove sa kojima bi bio u egalu sa SNS-om? Svašta – jedini koga on može još da „pokopa“ je marginalni predsednik Toma, koji se verovatno sve vreme od kad je na toj funkciji  i sam pita što mu je sve ovo trebalo? Jedva čeka nove predsedničke izbore na kojima ima manje šanse da ponovo dobije mandat, nego koliko rakija koju proizvodi ima alkoholnih promila. Dijaspora je „odlično“ glasala, da ne kažem glasovala, realno oni mogu kako hoće, šta ih briga?

Od onolike salauke oko novog spota tj. teksta Beogradskog Sindikata – 1,2,3 miliona pregleda – osta samo slika bez tona. Ipak se spot gleda u kući, pa udri da ceo komšiluk čuje, ali nikako nemoj dizati guzu iz fotelje po onako lošem vremenu. Ima ih, i svaka im čast, koji su ne mareći za potop koji je bio neumoljiv tokom celoga dana uradili nešto, pa makar i lokalno – Lokani front Kraljevo. Jesu pokisli ali ne od bedaka kao mi Beogradjani, već od izlaska i borbe za svoje mesto pod suncem. I to treba zaslužiti gospodo.

Dok još koji dan variraju procenti i promili koji su jednako mali kao i rast dohotka, budžeta ili čega ono još beše – a da, bruto proizvoda – možda nekom pametnom sine sijalica o nekoj vrsti ujedinjenja, jer nema veze za koga ste – znate da tas na vagi treba da bude u nekoj vrsti ravnoteže. Ne valja kad jedan mnogo vuče na dole. Tako nastaje jednoumlje, a istorija je pokazala koliko je naroda i nacija stradalo upravo iz ovog razloga.

U medjuvremenu, moj Top 1 prethodne nedelje je: Mi imamo svoga Boga. Ime mu je - nije Vučić, već  je stvarno Bodiroga, sa otvorenim odgovorom upućenom g. Čoviću- „Zabrinuo bih se da me je takav čovek pohvalio. Čovek koji je zalutao u košarku, računajući da će okružen košarkašima imati čistiju biografiju. Čovek koji je uništavao i uništava srpsku košarku. Besmisleno je da o košarci polemišem sa čovekom koji nema zaštićenog svedoka da je radio fizičko - ocenio je Bodiroga, a zatim nastavio "paljbu":

- Znate, iz srpske košarke su oterane i prognane legende kao što su Ratko Radovanović, Zoran Slavnić, Žarko Varajić, Zoran Savić, Dražen Dalipagić, Goran Grbović... Da bi ovakvi ljudi mešetarili. Uostalom, neki pametni ljudi su davno dali dijagnozu za njega. Čovek koji je perfidan, pokvaren, lažljiv, bolesno ambiciozan i beskrupulozan - poručio je Bodiroga.“

Kad nemamo ništa normalnije, saslušajmo bar one koji su za svoje karijere želeli jedino da podignu svoju zemlju na pijedestal  koji možda deo naroda ne zaslužuje, ali Srbija svakako nije za to kriva. Krivi smo mi, što smo je izdali toliko puta do sad pa i 24.04., na lepi praznik Cveti.

 

 

Generalna Normal 0 false false false SR-LATN-RS X-NONE X-NONE

Da li je trenutno u našoj  lepoj, oživljen strah od povratka u devedesete? Da li trenutno najjača politička frakcija koristi vešto momemat puštanja nekada omiljenog im rukovodioca? Šta znači pojava maloletnog unuka pokojnog Slobodana, Marka Miloševića na predizbornom skupu SPS-a?  Sa najavom da će mali Marko po uzoru na dedu upisati pravo, mašta ljudi, (govorim o kritičnoj masi koja se oslanja isključivo na gledanje televizija sa nacionalnom frekvencijom koji emituju program „24 časa sa SNS-om“) uveliko je zagolicana.

Sa druge strane u svojim bombastičnim izjavama vodja radikala vojvoda Šešelj, ne prestaje da plaši sve u regionu, a tako i nas koji ne spadamo u kritičnu masu.  Zaustaviće dalje prodavanje Srbije strancima – nešto novija izjava koja konačno nema veze sa hrvatskom predsednicom. Odgovara svima onima, (kritična masa koja je najviše protiv priključivanja EU, i NATO-u) naročito nakon martovskih oživljavanja starih rana. Najviše se definitivno  i veoma zasluženo bljuje vatra po Nato-u (čitaj „svima“ koji nisu Srbi), u sećanje na bombardovanje 1999.god., uz koju se uspešno pridodaje i malo starija ali nikad prevazidjena parola :“Bolje rat nego pakt“, kao za inat u produžetku marta meseca. Da zlo bude veće, nikad se više nije govorilo, bar na društvenim mrežama,  o 6. Aprilu 1941.god., ovoga puta i u skladu sa trenutnim dešavanjima upućena uglavnom na račun Nemačke uredno zapržena bombardovanjem saveznika 1945.god.

Niko ne misli da se neki datumi trebaju zaboraviti – naprotiv. Obeležavanje teških momenata, polaganje venaca žrtvama, generalno, obnavljanje istorije je normalna stvar. Očigledno postaje nenormalna isključivo kada krenu političke kampanje, pa umesto da se pomenuti datumi  obeleže tiho i dostojanstveno u slavu nevinih žrtava iliti kolateralne štete, odjednom na sve strane diže se i kuka i motika sa neizbežnim govorom mržnje prema svima. Mržnja ide dotle da mnogima nije žao zbog eksplozije u Briselu, jer zaboga u Briselu je sedište NATO-a, pa koga briga što je poginula neka žena iz Perua koja se slučajno tu zatekla?

Vučić poručuje :“Glasajte za budućnost“, što je u njegovom slučaju kontradiktorno sa njegovom prošlošću, koju ona kritična masa sa početka odmah gura pod tepih, a uzbunjuju se duhovi takozvanih analitičara, onih čiji je posao da čitaju izmedju redova. U predizbornim spotovima velki broj VIP državljana koji izazivaju kod većeg dela gradjana u prvom momentu šok a nakon toga logično pitanje – šta će oni u spotu vladajuće partije? SNS očigledno igra na kartu da će kritična masa razmišljati po sistemu –kud svi tu i kilavi Rajko. Obzirom na poprilično negativnu reakciju koju je izazvao Svetislav Bule Goncić, plasira se švedski sto – ako mislite da je samo Goncić uz nas, grdno se varate. Kao da to nije dovoljno, da stave „tačku na i“ snima se i spot sa premijerom lično.

Ova fascinantna trojka ne prestaje sa iznenadjenjima, naročito nakon  skandloznog skandiranja pripadnika SPS-a, uzvikujući čuvenu, sad već otrcanu – Vučiću p.....!. od koje se glavešine ogradjuju, ali je Nebojša iz Beograda Stefanović uredno izbacuje u prvi plan sa izjavom tipa – toliko o lojalnosti Ivice Dačića. Da vas podsetim, ova trojka uspešno u bilo kom obliku ili koaliciji već dvadesetak godina uspešno ne silazi sa vladajuće pozicije.

Za to vreme opozicija izgleda kao da juri svoj rep. Neko samouveren u pobedu do te mere da pruža na tacni izbore nakon samo dve godine, njih zatiče nespretne i nespremne. To nije bilo ono što su očekivali. Možda se najbolje snašao Borko Stefanović, koji obećava sirotinji udar na bogate. Šta sirotinja želi da čuje nego da će neko da uzima od bogatih? Možda deo sa povećanjem poreza za bogataše nisu najbolje razumeli, jer to svakako neće podeliti siromašnima. Jeste promenio ime, ali ne zove se Robin Hud. Sklanjanje ljudi sa izmišljenih radnih mesta je odličan zahvat. Elem to nije obećanje nezaposlenima da će doći do posla. Eventualno ako razmišlja o programu bolje socijalne i zdravstvene politike novcem koji izbije iz džepa bogatim utajivačima poreza.

Dok se Nova, SDS i DS stalno vraćaju na to da ne želimo povratak u devedesete, nije potrebno nikog specijalno citirati poruke su uglavnom iste, Dačiću dolazi hladan tuš u Gračanici sa transparentom:“Nemamo Miljacku, kofer ste već uzeli“. Što  je donekle istina, a i ne ide da u ovolikim problemima koji se sa godinama nagomilavaju neko misli samo na pevanje. Što ne ode u pevače a ne u političare – dobra zarada je na oba radna mesta.

Narod sludjen, ne zna gde će i za koga će, gladni su. Javno su gladni – na mitingu SNS-a su gladni. Nije čudno što se ljudi plaše povratka u devedesete, sve ovo samo na to i liči. Glad, strah i korak unazad, na našu nesreću,  odličan su šlagvort  za sve liste pred predstojeće nam izbore. Ko i ovo preživi, stvarno je Srbin.

 

Generalna Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

 Ispričaću vam bajku koja nije dozvoljena za uzrast ispod šest godina, dakla(6+).

Jednoga dana, lepa devica šetala neobavezno kroz svoj sokak, kad joj se najednom učini da čuje neke čudne glasove blizu sebe. Glasovi su se javljali u vidu poruka koje su zvučale gotovo poetično:

-Zamisli jednu obalu;

-Tamo osnivaš Offshore kompaniju;

-Ne moraš nikoga zapošljavati;

-Ne moraš predavati poreske izveštaje u svom sokaku;

-O predivnim predelima mogu govoriti dGeneralnaanima – raj za device;

Ovo šaputanje dolazilo je sa njenog levog ramena, gde sedi dečak u belom-onaj bliži srcu. Kao i svakoj devici, tako i našoj junakinji, srce i duša su na prvom mestu. Ali kao i u svakom dobrom jing-jang zapletu, amandman zatraži i onaj što sedi na desnom ramenu, obučen u jarko crvenu boju, onaj koji svojim zracima tuče pravo u MALI mozak:

-To je super ideja;

-Možeš je koristiti i za smanjenje dobiti (u svom sokaku);

-Veoma je lako;

-Preko nove kompanije sama sebi ispostavljaš fakture;

-Uštediš brdo love za kratko vreme;

Jadna devica već dobija tikove jer shvata da se upliće u nešto što uveliko prevazilazi i srce i dušu. Savest je izgubila negde usput. Pukla je tanka nit kojom je teta Saveta držala svoje čedo daleko od korporativnih problema, te se otkotrljala nazad u njihov do skora mirni dom. Bez savesti, hramljući pomalo na desnu nogu, devica je nastavila da traži blagodeti offshore-života, idući ka Devičanskim ostrvima. Kada je konačno stigla, svi pravni akti postadoše jasni, vizija se proširila. Sve se skockalo!

Ali se ona osećala nekako klonulo, nesrećna što je tako daleko iza sebe ostavila tetku. Brzo se okrenula i odskakutala na levoj nozi kući, presrećna kad je videla da je savest još uvek čeka tamo. Prekor je došao u vidu tetkinog prsta koji pokazuje na gore, ka nebu i jedinom knjigovodji koga treba da poštuje. Pogedala je u nebo i videla kroz oblake kako neki fini čika zadovoljno trlja ruke i upisuje još jedan bod za dečake u belom. Prošlo joj je kroz glavu da možda tripuje od sreće što je konačno kod kuće.

Ako vam bajka zvuči zlurado – kao ona stara da komšiji crkne krava – nije zato napisana. Namenjena je ekomskim magovima koji olako utrčavaju u ovo vilino kolo, kao i onima koji bi iz njega da uteknu – ali PRC (ovo nije reklama za kineske proizvode).

Normal 0 false false false SR-LATN-RS X-NONE X-NONE

Konačno, posle padavina koje nas skoro ponovo potopiše, zasija i sunce.  April u Beogradu zna da bude lep. Zna da bude i oštar. Još malo će i Uskrs, a kao da je još juče proslavljen Božić. Ne znam da li je utisak samo moj, ali dani lete tako brzo-kao nikada do sada. Moguće je da to primećujemo samo mi u zrelijim godinama, čekajući Godoa iliti doživotnu ličnu kartu. Verovatno najmrskiji doument na kugli zemaljskoj – po sistemu – u redu je dovoljno ste dali, sve vam je uzeto. A šta je ove godine donelo proleće? Uglavnom odlaske nekih dragih ljudi koje ni ne poznajemo. Dragi su, zato što su nam obeležili mladost, dobar deo života, neki i malo manji ali nikako nezapaženi.  Prvo ode Dejvid Bouvi i odnese svoje“pauke sa Marsa“ negde daleko, brzo zatim i sjajni  Alan Rikman ostavljajući duh negde po hodnicima engleskih pozorišta i ostavljajući globalan osećaj gubitka. Lokalno, još se nismo oporavili od neprevazidjenog Flojda – verovatno deca u nama misle da neki ljudi žive večno – da ima kosmičke pravde i živeli bi, napusti nas i dragi Čeda-Velja, mladi Marinko koji je tek trebao da punim plućima uživa u životu i radi ono što najbolje ume. Ne može čovek ni da se posveti razmišljanju o nekome od njih, jer šta je preostalo ovde dole? RIJALITI JEEEEEEE, kao da već odavno ne živimo u istom. Proleće nam dovede i Rialiti i Royaliti, ali kao najveći skorašnji šok, stigla presuda iz omraženoga nam Haga, definitivno najboljeg rijalitija ikada snimljenog, ovoga puta sa režijom royaliti Vojvode Šešelja. Ako treba od sreće da zapalimo nečiju zastavu, nema problema. Šta reći? Možemo samo da se tiho prekrstimo i pomolimo da usijani mozgovi ne dovedu njega u parlament, a nas sve skupa odvedu direktno u vesele devedesete. Bolje rečeno ...u Honduras. Uz dužno poštovanje za njegove obožavatelje, tamo osudiše one koji su možda samo izvršavali naredbe kao vojnici. On je bio skandal-majstor koji je iskakao iz svih mogućih aparata i novina izbacujući nacionalističke parole, huškajući budale i čuvajući svoje dupe.  U stvari nije vredno da se o njemu piše, kad ga ni oni neće. Hag je izgleda sa proleća rešio da i nešto naše usvoji, a to je izreka :“Tudje nećemo, svoje ne damo“, uhapsivši Florens Artman, jedinu koja je smogla hrabrosti da kaže svoj sud o njihovom „sudu“. Proleće je tek počelo, lipe cvatu, dolaze izbori, mi isprepadani kao nikad pre. Kad shvatite da vam sudbinu kroje uglavnom oni sa isteklim ličnim dokumentima, meni nije svejedno, ne znam za druge. Bolji život nekom drugom prilikom....budite mi zdravi.

Generalna Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE