Ne okreci se sine

Nema rane u našem narodu poznatije pod nazivom „ljuta rana“, kao što je Kosovo.  Volela bih kada bi neko od napredne inteligencije mogao da mi pojasni kada su problemi zapravo počeli? Da li odlazim mnogo u prošlost kada kažem da je počelo 1389.god., kad je Kosovo i svo njegovo blago bilo u nadležnosti  Vuka Brankovića, zeta Kneza Lazara – potpuno neopravdano i u narodnoj pesmi i u filmu Zdravka Šotre proglašenog za veleizdajnika? Naša posla, izdajnik čovek koji je najviše ugrozio turske linije, najkasnije od svih „pristao“ da postane turski vazal a pritom se nikada nije pojavio ni na jednom zboru kada je bio pozvan,  niti je ikad poslao svoju vojsku kada je bio pritiskan. Zato je i okončao u tamnici gde je i ubijen. Nije tek tako despot Stefan Lazarević postavio njegovog sina Djuradja za naslednika. Rudnike srebra koji su verovatno bili veliki povod zavrzlame na Kosovu niko više ne spominje. Da se vratimo u noviju istoriju. Pred slom turske vladavide u brojnim borbama, kada bi dolazilo do turske odmezde, Srbi su bežali a Turci iseljene oblasti naseljavali Albancima. Da li smo ga izgubili posle nekoliko većih ili manjih ustanaka i ponovnih odmazdi u I ili II svetskom ratu? Verovatno samo pripadnici OZNE i drugih tajnih službi znaju šta se dešavalo dok se konačno Treća prizrenska liga nije slomila, a veći deo pripadnika pobegao u Ameriku gde njihovi potomci uredno i danas lobiraju kod tamošnjih kongresmena. Šezdesetih se sve smirilo – prividno, dok je Tito bio živ. Posle njega, totalni slom, haos i podrška velike većine evropskih zemalja Albancima koji su do te mere zadojeni mržnjom da ruše i pale srpske manastire – spomenike prohujalih vremena. Da li je izgubljeno u bombardovanju 1999.god., pa da mirne duše okrivimo Miloševića? Ako sednete i razmislite bistrog mozga, pitajte se zašto Kosovo, dok je bilo u sastavu Jugoslavije, nije mnogo više naseljavano Srbima. Posla je sigurno bilo, radilo se, gradilo, bilo bi i stanova i mesta za mnoge koji bi otišli trbuhom za kruhom kada im se obeća posao i sigurnost. Kako i zašto se to tada nije radilo – to je pitanje za mnoge analitičare, jer ja nisam nikakav ekspert. Pišem ovo isključivo kao zbunjeni gradjanin – kao što su i dan danas u našoj državi i dalje generalno ljudi zbunjeni.  Volela bih kada bi neko od cenjenih akademika u bilo kojoj formi mogao da objasni ovom narodu kako je uopšte došlo do toga da se protivno volji istog, uzme nešto što  je odvajkada bilo naše. Gde smo pogrešili, ako već ne možemo ovo da ispravimo, nije loše imati znanje koje će pomoći budućim generacijama da ne naprave istu grešku.