Ne okreci se sine

 

 

Ljudi koji idu uredno u crkvu, da slušaju nedeljne propovedi ili se  bolje psihički osećaju u ovom rasulu od zemlje – da li se pitaju ponekad kuda odlazi novac koji ostavljaju po ikonama? U dobrotvorne svrhe - možda neki deo. Za lečenje bolesne dece ovih jadnih roditelja što stalno apeluju da šaljemo SMS-ove za njihov spas – ja nisam čula da crkva to radi – ispravite me ako grešim. 

Po najnovijim „istraživanjima“, vašim parama uglavnom se investira u vozni park i solidan život sveštenih lica. Moram da se ogradim od manastira i monaha, jer o njihovom načinu života ne znam mnogo, pa ih nikako ne bih svrstala u istu kategoriju. Šta je zapravo njihov posao? Možda vam ova reč zvuči grubo, ali to je suština – oni rade svoj posao. Da nas venčaju, da nam krste decu, da dolaze na opela i daće ili osveštaju slavski kolač – po vašem izboru – na njihovom ili vašem terenu.  Kako god, za svaku uslugu koju vam pružaju imaju uredan cenovnik koja koliko košta, a priprost svet će radje da odluči da gladuje nedelju dana nego da se obruka pred popom. 

Tradiciju razumem i poštujem, treba je negovati (kad su nam je već oduzeli pa vratili treba to iskoristiti) – samo razmislite da niste malo preterali. Koliko vas koji ste redovno u crkvi može sebi da priušti takve limuzine koje oni voze, a ostavljate teškom mukom zaradjenu crkavicu po ikonostasima. Da ne ispadne da previše generalizujem ili banalizujem, ima sigurno medju njima jako finih ljudi. Iz svog iskustva koje nije malo, ja upoznah dvojicu. Procentualno, to je jako mali broj. Ako bi me pitali da li sam vernik? Jesam – samo ne mislim da to moram pokazivati u crkvi.

Crkva je gradjevina kao i svaka druga, malo drugačije arhitetonski osmišljena i oslikana. Ljudi koji u njoj rade – ljudi su isto kao i mi, sa tom razlikom što su završili teologiju. Nemam ništa protiv teološkog fakulteta, ni to ne može svako – samo mislim da nisu ništa bliže bogu nego mi koji ga nismo završili. Po meni njihov posao bi trebao da bude neka vrsta podizanja duhovnog morala, ohrabrenje i pažljivo slušanje ljudi koji im se obrate za pomoć. Trebalo bi da organizuju veći broj nekakve vrste narodnih kuhinja, jer kakvo je vreme došlo – sve će više biti potrebne. Ponajviše me interesuje svešteno lice koje sedi pri komisiji za TV program i uredno dozvoljava da se emituju raznorazne bljuvotine u terminima neprilagodjenim najmladjim uzrastima – tek je on zalutao u religiju. Kad se najviše čuje njihov glas? Kad pozivaju našu decu da brane Kosovo – ne znam više ni od koga ni zašto. Ali obećavam, čim budem videla kolonu njihovih limuzina kako kreće tamo da nešto promeni, ja ću za njima. Jako su drčni kad je LGBT populacija u pitanju, pa uvek organizuju kontra-proteste, okupljajući oko sebe mladju usijanu populaciju koja ne shvata suštinu već idu kao ovce shvatajući celu priču kao neki hepening – ionako im je dosadno. Pa čak i u ovakvim slučajevima oni bi prvi trebali da imaju razumevanja za sve i svakoga.  

Svi mi dobro znamo šta je dobro, šta je loše – meni bar o tome ne treba niko da „popuje“. Ja Boga nosin isključivo u sebi i gledam da sve što radim - radim pošteno i da pritom nikoga ne oštetim ili povredim. Ono što je u srcu i glavi – to je Božansko. Zato i ne mislim da mi obična raja i možemo da isfinansiramo sve njihove potrebe, to mora da rade oni sa mnogo dubljim džepom – najverovatnije oni koji misle da tako bivaju razrešeni grehova koje su počinili. Ne znam samo kad daju dobru uplatu, da li posle mogu da nastave po starom, ili moraju da paze šta rade u budućnosti.  Samo je Patrijarh Pavle bio svetla tačka iznad naših glava, posle njega sve je postalo obezvredjeno i ponovo svi rade šta im padne na pamet.

Na žalost, i dalje im to prolazi. Mi im dozvoljavamo.

Generalna Normal 0 false false false SR-LATN-RS X-NONE X-NONE

Dajte nam što više nasilja, seksa uživo i banalizovanja svih lepih stvari koje su se u normalno vreme, ne u tako dalekoj prošlosti  dogadjala isključivo u naša četiri zida i u kojima smo samo tako i mogli da uživamo. Džaba smo kupovali plazme i led ekrane, davali pare za što veću i širu sliku nacionalnog srozavanja – ne do nule – već do dubokog minusa i ispod svake kritike. Dok nas Pink uredno bombarduje farmama, mislim da je ovo već sedma u nekom nevidjeno brzom roku, jedino što možete da vidite izmedju dešavanja u seoskom domaćinstvu su Vučići, Vulini i ostali mediokriteti koji upravo uživaju u ovakvim konceptima. Daj glupoj masi „hleba i igara“, a umesto reklama – iskočiću Ja. Kad je koncept na Pink-u prošao, a možda je i morao iz nekih ružnih razloga koje vlasnik vuše kao svoj krst, veselo se pridružio Happy Marić, prepoznavši glupost kod velikog broja gradjana, pitom dobivši nacionalnu frekvenciju umesto televizije „Naša“. Onda ovi sa imalo mozga počnu da se pitaju šta radi i čemu uopšte služi REM ? Sa svim tim „učenim glavama“ i naravno predstavnikom SPC-a u svojim redovima dozvoljavanje ovakvog programa je direktno guranje prsta u oko svakom iole inteligentnom stanovniku ove naše vukojebine. Izdali su neki – ne znam da li to da nazovem zahtev ili molba – da se rijaliti programi mogu emitovati isključivo od 23h, na šta su vlasnici pomenutih televizija pomrli od smeha i nastavili po starom. B92 se jedino pridržavao zahteva i uredno Velikog Brata davao isključivo u terminu u kome je naloženo. Oni ljudi očigledno u velikom problemu, još od Insajdera,  Olje Bećković i svega zapravo što je inteligentno a što podhitno treba skloniti od pogleda bilo koga normalnog. Šta da radi prosečan normalan gledalac u Srbiji? Da ne pali televizor, ili da se potpuno prešalta na strane kanale koji emituju programe o prirodi, životinjama, putovanjima ili kuvanju. Naravno da će biti isključen iz svakodnevnih zabvnih elemenata stupidnih izjava bilo koga iz vladinog sektora, ali imaće duševni mir što je jednostavno neprocenjivo. Uostalom, može jednom nedeljno sve sažeto pogledati kod Kesića u 24 minuta, i biće mu sasvim dovoljno , oslobodjeno nerviranja sa dosta sjajnog humora. Taman kakva nam je i država – tužni cirkus. Svi gledaoci i fanovi Farme, Parova, Grand parada i ostalih bljuvotina i jesu najverniji i najodaniji glasači ove sad – pa možemo slobodno reći – režimske vlasti. Budale...Novinarstvo je postalo priča za sebe, od rijaliti praćenja dogadjaja u vezi sa ubistvom one jadne pevačice, preko odvratnih naslova koji su iskakali kad je glumica doživela nesrećan pad sa balkona, do nepostavljanja pitanja jer ne smeju a neće da kleče – možemo slobodno reći da je umrlo. Setićemo ih se kad im budemo davali 40 dana i ostale daće, na žalost uglavnom po lošem. Loše odradjivanom poslu. Slava im. A i nama.

Generalna Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE