Ne okreci se sine

Jeste čuli kakvog “genija” imamo mi Srbi? Dobro, nemamo samo jednog, ima ih na sve strane. Ali ovaj je jedan jedinstveni – onaj što iskače iz rerni, frižidera i svih mogućih elektronskih aparata. Ja sam u ozbiljnom tripu da ću ga jedno veče zateći u spavaćoj sobi umesto supruga, ali to bi već bila noćna mora.

Monarhisti i oni protiv istih, ne ulazim u tu vrstu “veroispovesti”, svako ima pravo na individualno mišljenje. Ali voleli ga ili ne, dozvoliti sebi da istinskog prestolonaslednika prozovete ni manje ni više na društvenim mrežama I to sa pozdravom:”Genije”-mene je ozbiljno zaprepastilo, da ne kažem uplašilo. Koliko neko treba da bude beskrupulozan (da ne upotrebim izraz koji ga zaista sleduje), da omalovažava člana kraljevske porodice, a pritom dočekuje sav sretan člana druge kraljevske porodice, koji je povezani sa našim preko-ni manje ni vise- kumovske loze. Nadam se da znate da je Engleska kraljica krstila našeg prestolonaslednika. To možda u glavama prosečnih Srbendi ne zvuči kao bitna stvar, ali u royality svetu, verujte mi to je jako važno. 

Koliko je ovaj naš “genije” nadobudan, kad misli da mu ova svetina veruje, koliko misli da je neuništiv – imam utisak da se malo poistovetio sa Rokfelerom-što nikako nije dobro. Verujem da ni stogodišnjak posle sedam zhvata na srcu sa procenom da će živeti kao kornjača sa Galapagosa, ne bi dozvolio sebi ovakvo ponašanje.

 Dug je dug, ali zašto plaćati dug za nešto što vam država ne priznaje da je vaše? Svi se pitaju koliko je novca iznešeno onomad kad su pobegli – pa naravno da će izneti –od čega bi živeli!? Ili još crnje kome bi ga ostavili, I šta bi se sa tim blagom desilo da su ga ostavili? Ma sigurno bi im naši dobronamerni političari sve sačuvali i vratili. Eto, malo i da vas nasmejem.

Dokle ide bezobrazluk vodje, do pre par godina proverenog radikala, koji nije uspeo ni za gradonačelnika da dobije mesto, bez obzira na pomoć američkog genija za proizvodnju istih, pa se ufurao na mala vrata i zgrabio ni vise ni manje premijersko mesto, uzeo super-lepak I odlučio da je Tito ipak bio najpametniji. Volela bih da mogu da komuniciram umesto našeg prestolonaslednika sa svojim “kumom”-da mu došapnem kako me pojedini nazivaju, pa da od miline slušam šta bi mu Princ Charming rekao u nekoj gluvoj sobi. Ovako ostaje i dalje samo strah od sledećeg postupka, i tretiranja ljudi kao da su njegov osobni otirač. Dobro razmislite, stižu nam izbori – ukoliko nećete da se odreknete korišćenja električnih naprava po kući.

U njeno vreme žene nisu imale pravo da izadje na glasanje, mada sam sigurna da je svaka imala dovoljno jak uticaj na jaču polovinu da glasa kako supruga zapravo želi. Klara je bila pokretač komunističkog pokreta, naravno onog marksovskog, utopističkog. Nije baš mogla znati u kakvo će se zlo pretvoriti.

U njeno vreme žene su izašle na ulice, demonstrirale tražeći kraće radno vreme, platu izjednačenu sa kolegama. Lepo je što su probale, dobile svoj čuveni dan, cvet za svaku od njih jednom godišnje.  Možda grešim, ali ne znam koliko je išta od ovoga zaista doprinelo boljitku statusa žena onda, pa i danas. Izjednačavanje sa muškarcima zapravo nikad nije ni postojalo. Dok su se one borile da rade, zaboravile su kako ih jednako težak rad očekuje i kada se vrate sa posla, za koji nas realno niko ne plaća. Možda su žene trebale da ostanu žene, da muškarcima ostave da rade teške poslove. One srećnije bi uživale u višku slobodnog vremena uz kućnu pomoćnicu, a one manje srećne bar bi završile posao po kući u normalno vreme, i uspele da se odmore malo popodne. O podizanju dece teško je išta reći. Čast izuzecima, uglavnom žene i tu preuzimaju glavnu ulogu, kako bi čim krene nešto naopako čule čuvenu rečenicu – Jel te to majka tako vaspitala?

Klara je bila zagovornik i toga da žena koja je nesrećna u braku treba potražiti sreću izvan istog, zalagala se za pravo na abortus, za ulazak u brak bez čuvanja čednosti. Za njeno vreme hrabro, nema šta. Za današnje – ona koja je srećna u braku ne bi se sa njom složila, koja je nesrećna – snaći će se – ali neće je javno podržati. Uglavnom su svi protiv abortusa – dok se ne desi u njihovoj kući. Devičanstvo je sad već takav kliše, da ga je vreme odavno pregazilo – čak i u njeno bilo je brakova obavijenih tajnama prve bračne noći.

Sve u svemu, šta nam je dobro donela takozvana ženska revolucija? Muškarci i dalje koliko vidim uglavnom brže i lakše dodju do boljeg i plaćenijeg posla, kada dodju kući ručkaju i odmaraju, a kad se prehlade odmah „umiru“. Domaći zadaci, roditeljski sastanci, kuvanje, opremanje za školu i ostale dosadne poslove uglavnom i dalje rade „revolucionarke“.

E pa moje ženice, ja bih taj cvet vrlo rado odbila da mogu da budem prava dama i ostalih 364 dana u godini. Da dodam, ako suprug pozove i goste koje bi trebala služiti, pobeći ću od kuće. Hvala Klaro, samo ne znam za šta?

U poslednjih par godina kao da nema kraja novinarskim mukama. Vredjani, sagovornike uglavnom slušaju umesto da ih pitaju, saterani po ćoškovima gde uglavnom prepisuju „teške“reči poput – suficita, deficita, bruto proizvoda itd. – koje izgleda da ne razumeju ni sami, a da ne pričam o nama običnim smrtnicima – čitaocima – koji bi zaista jednom bukvalno i na delu voleli da vide onu staru:“Pero je ubojitije od mača“.

Ako jedna novinarka dozvoli sebi da unakrsnim ispitivanjem probije barikadu ne prihvatakući da je brutalno saseku – ona tog dana postaje zvezda novinarstva...I toliko o tome! Gde su ostali britki umovi žurnalistike da dovrše započeto? Struka novinara se svela na slušanje i prenošenje tudjih pitanja – onih malo hrabrijih – i uredno prepisivanje, da ne kažem otaljavanje posla.

Gospodo novinari – možda niste obavešteni – vi zapravo postojite da ispred nas – NARODA – pitate one koji rade za NAROD, i slobodno možete pitati sve, čak i u maniru:“Odgovorite mi kao da imam šest godina“, jer Narod jedino tako i razume ko o čemu govori. Novinar treba da bude ala, čiji je posao da se ne plaši da pita, da pritom ne bude prost, da insistira na odgovoru dok god odgovor zvuči kao demagogija. Ono što mi slušamo se svelo isključivo na to. Možete se i raspitati odakle g-dinu Mariću sa Happy-TV-a, ideja da u ime naroda dovodi u studio čuvenu J.K., ili dr. Nadu Macuru, koja u emisiji tipa – pitajte premijera – izgleda kao da mantra ispred ogledala:“ja sam intelektualac – ja sam intelektualac...“ . Verovatno misli da su svi ostali vanzemaljci.

Sve u svemu, ja kao gradjanin nisam zadovoljna kako obavljate svoj posao – generalno – ne mislim da od velikog broja štampe ništa ne valja,  ali nedeljna izdanja su ipak svetla tačka u odnosu na sve ostalo. Trgnite se, probudite se, izadjite iz svoje Nedodjije i posvetite se svom poslu– to je časno zanimanje. Nekada je bilo vrlo cenjeno – nije se jednom dogodilo da novinari za tili čas promene sve što nije dobro u zemlji samo jednim dobrim člankom koji podrazumeva dobar istraživački posao.

Predstavljajte nas časno, vi ste jedini glas koji mi gradjani imamo.